Jedan problem: Hiljadu pogodjenih

Eksploatacija prirodnih resursa, uništavanje biodiverziteta i klimatske promene ozbiljno ugrožavaju stanje životne sredine koja je neophodna za ljudsku egzistenciju i predstavlja temelj našeg ekonomskog prosperiteta. Navedeni problemi proizilaze iz preterane eksploatacije prirodnih resursa i jedini način da oni budu rešeni jeste ukoliko se slede principi održivog razvoja prilikom korišćenja  prirodnih resursa. Održivi razvoj, uz bolje upravljanje prirodnim resursima, doprineo bi sveobuhvatnom zajedničkom odlučivanju što svakako doprinosi demokratizaciji društva.

Međunarodna pravna praksa kao i dugoročna pravna praksa EU pokazuju da je prilikom realizacije bilo kog projekta najbolje proceniti održivost i negativan uticaj na životnu sredinu u fazi planiranja i to primenom  Procene uticaja na životnu sredinu (EIA) i Strateške procene uticaja na životnu sredinu (SEA). Kako bi se osigurala sveobuhvatna, objektivna, transparentna i inkluzivna procena, neophodno je obezbediti da process donošenja odluka bude dostupan javnoj diskusiji koje se sve zainteresovane strane mogu izjasniti o projektu, planu ili program.

Procena uticaja na životnu sredinu (EIA) kao i Strateška procena uticaja na životnu sredinu (SEA) pored oblasti životne sredine obuhvata širok spektar pitanja, kao što su ruralni i socijalni razvoj, održivo korišćenje resursa, participativnog upravljanja, pravde itd. Dakle, učešće civilnog društva u ovim procesima odlučivanja je ključno jer doprinosi jačanju svesti o zajedničkom odlučivanju koja utiče na budućnost društva i pomaže postizanju održivog razvoja.

Zemlje u okviru ovog projekta - Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija i Turska - potpisale su relevantne međunarodne konvencije (tj Arhuska konvencija, Espoo konvencija, Kijevski protokol).  Prenete direktive, bilo kao deo procesa pristupanja EU ili kao potpisnice Ugovora o energetskoj zajednici, propisuju obavezujuće procedure za procenu uticaja (EIA Direktiva, SEA Direktiva, Direktiva o staništima) i zahteve za procenu uticaja (tj Direktiva o staništima, Okvirna direktiva o vodama). Međutim, primena ovih zahteva od nadležnih državnih institucija je u najboljem slučaju samo formalna, što dovodi do loših procena i negativnog uticaja na prirodne resurse, netransparentnog procesa donošenja odluka bez učešća civilnog društva, šire javnosti i lokalne zajednice.

Ovaj projekat zasniva se na analizi kvaliteta sadržaja i administrativnih procedura (EIA, SEA) u oblasti izgradnje hidroelektrana u Jugoistočnoj Evropi koju je naručio Svetski fond za prirodu (WWF) i koalicija nevladinih organizacija okupljenih u EU projektu “South East Europe Sustainable Energy Policy” (SEE SEP) u 2015. godini. Iako  analiza obuhvata samo projekte hidroelektrana, identifikovani nedostaci su sistematski i dovode do loših procena kvaliteta u strateškom i na projektnih nivou. Analiza zaključuje da primarno zakonodavstvo nedovoljno prati prenete osnovne direktive EU u smislu primene pravila, propisa i uputstava. Uočena je veoma raširena praksa da većina nadležnih organa ne primenjuje usvojene propise. Najozbiljniji propusti, u većini zemalja, odnose se na zahteve za javnu raspravu i transparentno donošenje odluka, što odražava nespremnost vlasti da u potpunosti sarađuje sa lokalnim zajednicama i nevladinim organizacijama kroz propisanih procese učešća javnosti.

Širenjem i obradom rezultata prethodne analize koji se odnose na Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju, kao i realizacijom iste ocene za Tursku, ovaj projekat će formulisati konkretne preporuke politike u cilju poboljšanja regulatornog okvira.