ČUVARI REKE RZAV

Zahvaljujući aktivnostima Nataše Milivojević kao i članovima ekološkog udruženja “Rzav - God Save Rzav”, u prethodnom periodu je zaustavljena izgradnja dve male hidrocentrale na teritoriji opštine Arilje.

Rekli bi – bitka je dobijena po drugi put, ali “rat” svakako nije gotov, obzirom da je na Velikom Rzavu,njegovim pritokama i ostalim rekama, planirana izgradnja tri velike akumulacije kao i 14 malih hidroelektrana. U svom autorskom tekstu za CO SEED Nataša Milivojević otkriva kako je zaustavljena izgradnja dve male HE ali i ukazuje na niz problema koji prate ovu problematiku.

Cilj Ekološkog udruženja “Rzav-God Save Rzav''  je da se izvrši zaštita i unapređenje životne sredine, biološke i geološke  raznovrsnosti,  sprovode mere kojima se sprečavaju neželjene promene prirodnih i kulturno-istorijskih dobara, ili uništavanje značajnih obeležja predela,  njihove raznovrsnosti,  jedinstvenosti i estetske vrednosti i omogući njihov tradicionalni način korišćenja, što su i ciljevi definisani u Prostornom planu opštine Arilje u pogledu zaštite i  korišćenja prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara.U svim Strategijama opštine Arilje, Veliki Rzav je predstavljen kao resurs ekoturizma, a naša osvedočenost ka putu prema Evropskoj Uniji daje nam za pravo da podsetimo da je zaštita životne sredine jedan od prioretita u strategiji razvoja Evrope. I to ODRŽIVOG razvoja koji ne iscrpljuje resurse generacijama koje će doći posle nas. Obzirom na to da u Srbiji socio-ekonomski razvoj nosi prevagu nad zaštitom sredine, gotovo da više i ne možemo pričati o konceptu održivog razvoja, i njegovih osnovnih načela.

Protivurečnost ovih tvrdnji predstavlja projekat HE ''Svračkovo'' (visina brane 68 m, dužina akumulacije 9 km, najvećom dubinom 54 m i ukupnom zapreminom od 27 miliona metara kubnih), na Velikom Rzavu, i katastrofalno uništenje najčistije reke u Srbiji (I kategorija kvaliteta voda čitavim svojim tokom), koji je predstavljen javnosti kao projekat od ''nacionalnog interesa'', bez prethodne analize ekonomske opravdanosti, studije izvodljivosti, alternativnih rešenja, obima destrukcije prirode, i bez poštovanja principa Arhuske konvencije. Projekat koji predstavlja samo jednu od bezbroj takvih odluka poslednjih decenija koje su se u ovoj Državi pokazale kao sulude, izazivajući sumnju ustvari u postojanje skrivenog cilja za sticanje nekakvih ličnih benefita  političara.

Kao još jedan od dokaza tvrdnji o pogubnosti koju nosi realizacija ovog Projekta, je Inicijativa za vrednovanje celokupnog sliva Velikog Rzava kao prirodnog dobra potencijalnog za zaštitu, koju sam prethodnih godina u nekoliko navrata, upućivala nadležnom Ministarstvu i Zavodu za zaštitu prirode Srbije, da bi se konačno krajem leta 2017. stekli uslovi za prihvatanje. Tako je preliminarni prolaz ‘’Visočkim kanjonom’’ obavljen tokom jeseni, gde je Katastrom malih hidroelektrana iz 1987. godine, kao i Prostornim planom opštine Arilje, određena jedna od potencijalnih lokacija za izgradnju MHE na ovoj reci. Veoma nepristupačan teren i definisanje poteza kao budućeg zaštićenog predela je rezultiralo odbijanjem ponovnog Rešenja o uslovima zaštite prirode, nakon što je prethodno isteklo, tako da izgradnja MHE na ovoj lokaciji zakonski više nije moguća, ukoliko se istoj ne pristupi protivzakonito.

Interesantan je i slučaj koji smo otkrili Javnim uvidom u Urbanistički projekat potencijalne lokalacije MHE na Malom Rzavu, u kome je u nekoliko navrata umesto ‘’Mali Rzav’’ pominje ‘’Predolska reka’’, te smo ukazivanjem na ''resavsku školu'' (prepisivanje), uspeli da utičemo da se Urbanistički projekat ne usvoji. 

Treba istaći da je planirana ukupna dobit koju će opština Arilje imati od svih ''malih'' hidroelektrana na rekama i potocima oko 800 000 dinara godišnje (podatak iz trojnog memoranduma za izgradnju ''malih'' hidroelektrana)!. Šteta po životnu sredinu koju napravi samo jedna ovakva ''mala'' hidrocentrala je neprocenjiva.

1.(Ne)dovoljno informisanje javnosti:Zakon o zaštiti životne sredine Republike Srbije propisuje da svako ima pravo da bude obavešten o stanju životne sredine i da učestvuje u postupku donošenja odluka čije bi sprovođenje moglo da utiče na životnu sredinu. Kada su u pitanju velike, kao i male HE, Stav Svetske komisije za brane je da: ''Nijedna brana ne sme biti sagrađena bez dogovora sa lokalnim stanovništvom, bez uvažavanja njihovih zahteva i bez poštovanje njihove volje''. Kao država koja je ratifikovala Arhusku konvenciju, Srbija svojim građanima garantuje dostupnost informacija (prvi stub Arhuske konvencije) kao i pristup upravnim i sudskim postupcima (treći stub Arhuske konvencije).         Na osnovu višegodišnjeg praćenja informacija koje su u vezi sa zaštitom životne sredine na području jugozapadne Srbije, tvrdim da su donosioci odluka, u skoro svim postupcima koji se odnose na projekte MHE, na sve načine izbegavali da procesi budu transparentni. Kao dokaz očiglednog prikrivanja obaveštenja o Javnom uvidu u Ubanistički projekat jedne MHE, je objavljivanje u kategoriji ''Nekategorisani sadržaj'' na sajtu Opštine (jun 2017), umesto u kategoriji ''Vesti'' ili ''Obaveštenje za građane'', što je do sada predstavljalo ''mesto'' za objavljivanje ovakvih obaveštenja, te samim tim nije bilo vidljivo za zainteresovanu javnost. Obzirom da opština Arilje nema lokalni list, odgovor Opštinske uprave na Zahtev za dostavljanje informacija je da u tom trenutku još uvek nije potpisan ugovor sa medijima o informisanju opštinskih aktivnosti, te da nije postojao način da građani budu obavešteni o javnom uvidu!  Na osnovu Člana 3. Pravilnika o načinu Javne prezentacije urbanističkog projekta ("Sl. Glasnik", br. 43/2010) ''Javni poziv za prezentaciju urbanističkog projekta nadležni organ objavljuje u sredstvima javnog informisanja, odnosno u lokalnom dnevnom listu i ističe na oglasnoj tabli, i to tako da isti bude objavljen, odnosno istaknut, najkasnije sedam dana pre dana određenog za javnu prezentaciju''.

2. (Ne)sprovođenje zakona i podzakonskih akata: Pokazalo se da i donošenje i primena propisa iz oblasti životne sredine, kao i obim promene koju reforma u ovoj oblasti donosi, u mnogome zavise od ostalih sektora, a najviše sektora planiranja i urbanizma, i energetike. S tim u vezi, primetna je veoma loša međusektorska saradnja, usled različitih ambicija koje ovi sektori imaju. Nedostatak inspekcijskog kapaciteta, kao i inspekcijski nadzor i volja, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, izraženi politički uticaj na donošenje odluka, predstavljaju pored korupcije, neke od najvećih problema u oblasti vodnih resursa. Definitivno, postojeći kapaciteti za praćenje i kontrolu stanja životne sredine i implementaciju politike,nisu dovoljni. U oblasti eksploatacije prirodnih resursa, načelno se može konstatovati da Srbija ima pravni okvir u zaštite i upravljanja vodama i životne sredine. Međutim, razlozi političke prirode kao što je sporna podela sektora voda, između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva za zaštitu životne sredine, kao posledica pretenzija nad ovako bitnim resursom, godinama unazad su uslovljavali kašnjenje u izradi najbitnijih zakonskih akata. Kada je u pitanju primena postojećih zakona, organizacije civilnog društva bi trebale da pristup informacijama od javnog značaja, koriste kao mehanizam za pritisak javnosti na administrativne organe i institucije, i da ih na taj način dovode do zakonitijeg i pravilnijeg rada organa i stranaka u postupcima. Međutim, u Zapadnoj Srbiji ograničavajući faktor predstavljaju nedovoljni kapaciteti organizacija civilnog društva u intenzivnijoj primeni zakona i propisa u oblasti životne sredine, što pogoduje netransparentnosti, prikrivanju, kao i okončavanju nezakonitih postupaka i njihovom dovođenju do stanja konačnosti i pravnosnažnosti, bez mogućnosti pobijanja pred upravnim i sudskim organima. Postala je praksa da se ukazivanja na propuste u procedurama i nepoštovanje zakonskih okvira, kao i na negativne posledice projekata na životnu sredinu, javne vlasti ne tumače kao participativnost, već ulaze u konflikt sa građanskim društvom. U jedinicama lokalnih samouprava, nedostatak je strateških dokumenata u zaštiti životne sredine i klimatskih promena ili je nizak kvalitet i njihovo nesprovođenje, tamo gde ih ima. Jedan od najvećih problema koji se javlja, u procedurama kada su u pitanju MHE, je redosled izdavanja saglasnosti, koji ne odgovara očuvanju ekoloških kapaciteta rečnih tokova, jer se na početku izdaje energetska saglasnost a na kraju saglasnost Zavoda za zaštitu prirode Srbije, umesto da je obrnuto. Naravno, uočena je i pojava trgovine i manipulacije papirima, i lokacijama za izgradnju MHE, te je tako na teritoriji opštine Arilje jedna lokacija za izgradnju MHE, do sada promenila četiri vlasnika.

3. (Ne)dovoljan kvalitet Studija o proceni uticaja:, Egzaktan primer sukoba interesa, kada je kvalitet Studija o proceni uticaja projekata na životnu sredinu u pitanju, je ''Energoprojekt-Hidroinženjering'' a.d., firma, koja je izradila čitavu projektnu dokumentaciju, izvršila unutrašnju kontrolu projektne dokumentacije i izradila Studiju o proceni uticaja hidroakumulacije ''Svračkovo'' na životnu sredinu.Podsećanja radi, kao deo velikog Hidrosistema Lim-Zapadna Morava, u planu je da se 3 velike HE na Velikom Rzavu (''Svračkovo'', ''Roge'' i ''Orlovača''), povezu tunelima sa Uvačkim jezerima i Limom, što će rezultirati potpunom devastacijom reke, klime i poljoprivrede, na koje stručnjaci iz oblasti hidrogeologije, klimatologije i poljoprivrede godinama uporno ukazuju nadležnim Ministarstvima. Shodno Članu 25. Zakona o Proceni uticaja na životnu sredinu, tadašnje Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje je bilo dužno da obavesti zainteresovanu javnost, organizacije, kao i podnosioce primedbi i mišljenja, o Rešenju o usvajanju Studije procene uticaja akumulacije ''Svračkovo'' na životnu sredinu, što nadležno Ministarstvo nije učinilo, pa shodno tome, zainteresovana javnost nije imala mogućnost da  izvrši uvid u Rešenje, i iskoristipravo na žalbu Upravnom sudu u roku. Pored toga, ni jedno stručno mišljenje ni primedba koje su upućene na Studiju o proceni uticaja, nisu usvojeni. Uz niz načinjenih protivzakonitih propusta je i nepostojanje vodoprivredne saglasnosti u trenutku donošenja Rešenja o usvajanju Studije o proceni uticaja. Kada su male hidroelektrane u pitanju Studijama uglavnom nedostaju kumulativni efekti na jednom vodotoku, analiza uticaja na javno zdravlje kada su velike akumulacije u pitanju, i podaci o teškim metalima, a tamo gde i postoje podaci o biodiverzitetu, oni  su ili nepotpuni, zastareli ili uopšteni.

Zaključak:Tokom pregovora, Srbija treba da dokaže da primenjuje zakone u praksi odnosno da ima jasan plan kako će postići potpunu implementaciju određenih propisa nakon stupanja u članstvo u EU. S tim u vezi, uloga lokalne samouprave je ključna, s obzirom da je deo nadležnosti prenet na nju putem domaćih propisa. 

Kako bi se unapredili kapaciteti lokalnih organizacija da prate i aktivno učestvuju u procesima donošenja odluka koje se tiču MHE, konzorcijum organizacija koje učestvuju u CO-SEED projektu (Drustvo za zastitu i proucavanje ptica Srbije, Beogradska otvorena skola, Ekolosko udruzenje "Rzav-God Save Rzav" "Flores",PSK "Kolovrat") će u toku februara meseca organizovati skup na temu MHE. Događaj će okupiti aktere iz lokalnih zajednica koje su pogođene ovim problemom, stručnjake i druge zainteresovane strane i imaće za cilj umrežavanje i jačanje kapaciteta lokalnih organizacija i JLS za adekvatno postupanje u projektima MHE i procesima procena uticaja MHE na životnu sredinu."